IZBOR ZANIMANJA

     NIMALO NIJE LAKO doneti odluku o tome koju srednju skolu upisati i koji fakultet odabrati. Sam proces donosenja odluke nije kratkotrajan ni jednostavan, a poznat je kao ,,profesionalna orijentacija,, i odvija se u dve faze.
Informisanje je pocetna faza profesionalne orijentacije sa ciljem da ucenike upozna sa vrstama zanimanja, sa uslovima koje treba da ispunjavaju da bi se bavili odredjenim zanimanjem, potrebnim sposobnostima (fizickim, mentalnim,culnim,...).Onaj ko ima prave informacije ima mogucnost dobrog izbora. Savetovanje je faza u kojoj saradjuju ucenik (koji ima informaciju), lekar (koji ispituje zdravstveni status ucenika) i psiholog, koji ispituje psihofizicke sposobnosti.
NA IZBOR ZANIMANJA uticaj imaju skola, roditelji, vrsnjaci i trendovi. Skola utice tokom vaspitno-obrazovnog procesa, a najvise ocenama, koje se uzimaju kao kriterijum upisa u skole i fakultete. Vrsnjaci su ponekad presudan faktor u izboru srednje skole ili fakulteta. Povodljivost i spremnost da se zrtvuju sopstvene zelje i sposobnosti radi odrzavanja drugarstva su jedna od odlika ovog perioda zivota.Roditelji, najcesce,imaju svoja vidjenja zanimanja, ponekada i predrasude o nekim zanimanjima.Ono sto je dobro za roditelje ne mora uvek biti dobro i za njihovu decu.
Oprez je neophodan pri ovakvim izborima, jer to moze da bude kasnije uzrok profesionalnog nezadovoljstva posto izbor nije uskladjen sa osobinama, sposobnostima i interesovanjima licnosti, ali i sa umanjenim mogucnostima zaposljavanja.
Pre donosenja odluke o izboru zanimanja potrebno je, pre svega, upoznati sebe. To znaci , upoznati svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti. U tome mogu pomoci razgovori sa roditeljima, nastavnicima, prijateljima, strucnjacima ( psiholozima i pedagozima ) Uspesnost u poslu zavisi od uskladjenosti sposobnosti i zahteva posla. Najgrublja podela sposobnosti je INTELEKTUALNE ( brzina zapamcivanja, razumevanje i baratanje brojevima, razumevanje i baratanje recima, shvatanje odnosa i relacija...), MOTORICKE ( spretnost ruku, spretnost finih pokreta prstiju, brzina reagovanja...), CULNA ( ostrina vida, osetljivost na zvuke...).
Pored dobre procene sopstvenih sposobnosti (potencijala) potrebno je definisati i svoja interesovanja.
Svakako je znacajno i upoznati spektar zanimanja i prirodu poslova sto znaci imati informacije o razlicitim zanimanjima, zahtevima koje ona postavljaju pred izvrsitelje posla, uslovima rada, perspektivi za dalje napredovanje (usavrsavanje) i zaposlenje. Nije potrebno upoznati  sva zanimanja vec samo ona koja su u skladu sa interesovanjima i sposobnostima ucenika.
Greske u izboru moguce je ispraviti, ali se tako gubi dosta vremena, pre nego sto se vrati na pravi kolosek. Zato je potrebno obratiti se strucnjaku, napraviti uvid u sopstvene sposobnosti, i uvid u prirodu odredjenih poslova.
Ali polaganje prijemnog ispita ucenik mora proci sam(sam mora spremiti neophodno gradivo,sam mora izaci na prijemni ispit i poloziti ga , sam ce morati da uci narednih godina i da se priprema za odredjeni posao, izabrani posao ce sam da radi. Zato, prolazak kroz sve korake profesionalne orijentacije ce pomoci da ucenik bolje upozna zanimanja, koja mu se nude, da upozna prirodu posla, koji ce kasnije obavljati, da upozna perspektivu tog posla i proceni, koji je to posao, koji bi ga cinio zadovoljnim i gde on to sebe vidi u buducnosti.
    PRIJEMNI ISPIT I STRES
Polaganje prijemnog ispita je vrlo stresan dogadjaj. Za testiranje znanja potrebno je temeljno se pripremiti.Sto je priprema bolja i temeljnija veca je sigurnost, a samim tim, smanjuje se trema na polaganju prijemnog ispita,kao i stresnost samog polaganja. Boljem samopouzdanju doprinece i pripreme uoci polaganja prijemnog ispita. Dan pre, pozeljno je dobro se odmoriti i opustiti. Vazno je i dobro se naspavati , doruckovati pre polaska na ispit. Sve to ce doprineti boljoj koncentraciji, samopouzdanju i boljem podnosenju stresa, sto je, pored znanja, uslov za dobro uradjen prijemni ispit.
      Na kraju, ne zaboravite  SVAKO JE KOVAC SVOJE SRECE  !!!!